Teremin

Muzički instrument koji se svira bez dodira

Teremin je jedan od prvih elektronskih muzičkih instrumenata. Nazvan je po svom izumitelju, fizičaru Lavu Sergejeviču Termenu. Svaki muzički instrument ima svoju karakterističnu boju tona i način funkcionisanja po kom je prepoznatljiv, ali svi oni dele jednu zajedničku osobinu: neophodan je dodir da bi se proizveo zvuk. Kod teremina to nije slučaj.

Nastanak:

Termen je radio na tehničko-fizičkom institutu, kada je napravio visokofrekventni oscilator za merenje dijalektične konstante gasova. Rečeno mu je da pronađe još primena svog izuma, tako je došao na ideju da napravi detektor pokreta. Prilagođavao je uređaj kako bi mogao da proizvodi zvuk i tada primetio da se frekvencija tona menja kada pomera ruku u blizini uređaja. Svoje otkriće je demonstrirao kolegama i studentima 1920. godine. S obzirom na to da je ranije svirao violončelo, pokušao je da se seti nekih kompozicija i odsvira. Poznavanje muzike mu je dodatno koristilo u konstrukciji ovog instrumenta.

Već narednog meseca, održao je prvi koncert. Dok je 7 godina kasnije započeo turneju po Evropi i SAD-u.

Princip rada teremina:

Teremin se sastoji od kutije sa dve antene, horizontalnom koja je zakrivljena i pravom vertikalnom. Vertikalna antena određuje visinu (frekvenciju) tona, a horizontalna jačinu (amplitudu). Radi jednostavnijeg korišćena, konstruisana je i verzija ovog instrumenta sa stalnom jačinom tona, a promenljivom visinom.

U kutiji se nalazi električno kolo. Za promenu visine tona zaslužna su dva LC oscilatora. Sastoje se od zavojnice i kondenzatora. Jedan oscilator radi na fiksiranoj frekvenciji, dok frekvencija drugog varira. Frekvencija drugog oscilatora zavisi od samoindukcije zavojnice i kapacitivnosti kondenzatora.  

Antena, kada se poveže sa oscilatorom, ima funkciju ploče kondenzatora. Pošto ljudsko telo poseduje određenu kapacitivnost, pomeranjem ruke u blizini antene, kapacitivnost sistema antena-ruka se menja. Time se menja i frekvencija oscilatora, odnosno visina tona. Promena kapacitivnosti je mala, tako da je neophodno da oscilatlori operišu na frekvencijama koje su iznad našeg čujnog opsega. Razlika koja se napravi između frekvencija ova dva LC oscilatora je u našem čujnom opsegu, pojačava se i šalje zvučnicima.

Promenljiva jačina se postiže pomoću visokofrekventnog LC oscilatora, koji je podešen na određenu frekvenciju. Kada se ruka približi anteni, frekvencija oscilatora se promeni. Taj signal se šalje paralelno vezanom kondenzatoru i zavojnici, podešenim na istu određenu frekvenciju. U ovakvom LC kolu se stvara kratak spoj za sve frekvencije različite od početne. Što je razlika između frekvencija veća, signal je slabiji.

Muzika:

Najpoznatija tehnika sviranja je “aerial fingering”. Razvijena je od strane Klare Rokmor, a prihvatio je i sam izumitelj.  Izazov kod ovog instrumenta je što se izvođač oslanja samo na sluh.

Teremin je privukao pažnju  gitaristu grupe “Led zeppelin” – Džimi Pejdž, koji je odsvirao solo na ovom instrumentu za pesmu “Whole lotta love”.

Takođe, Žan Mišel Žar, izvođač elektronske muzike, je koristio teremin na svojim koncertima.